AKUD “Branko Krsmanović” – folklor iza scene

Čitajući reportaže i tekstove povodom izložbe “Jedan slikar – 12 fotografa, 24 umetnička dela“, nisam mogla, a da se ne setim fotografija koje je jedan od učesnika ove izložbe uradio za Akademsko kulturno umetničko društvo “Branko Krsmanović” u Beogradu. Dajući sopstvenu interpretaciju onoga što jeste na sceni i iza nje, fotografijom je zabeležio jedan od značajnih događaja posvećenih Branku Markoviću, tvorcu umetničkog izraza tradicionalne igre kakva danas postoji na sceni.

Međutim, ovo neće biti priča o fotografu, umetniku, stvaraocu. Ovo će biti priča o onome što je iza fotografije, iza onoga što je stvoreno, iza onoga što je vidljivo.

I možda je baš zato priča i o stvaraocu.

Narodne igre kao deo folklora – Iza onoga što je vidljivo

Gledajući fotografije koje prikazuju tradicionalnu nošnju i tradicionalne igre (balkanskih) naroda, u šarenilu boja lako bi nam promakla složena mreža značenja koju krije svaka nit, boja ili ornament narodnog kostima, pokret narodne igre ili stih narodne pesme. Etnolozi se slažu u stavu da su se društveno važne poruke prenosile kroz ono što bismo danas nazvali tek ukrasom na predmetu. Ukras kao simbol sa određenim značenjem, u tradicionalnoj kulturi nikada nije postojao radi samog sebe, već da bi na nešto ukazivao, predstavljao, činio, govorio.

Devojka je svoju preslicu ukrašavala posebnim simbolom koji je trebao da sačuva njene rukotvorine od uroka. Romb je bio simbol plodnosti i izvezen na devojačkim keceljama trebao je da umilostivi više sile i zaštiti devojku. Linija je označavala neprekidnost i kontinuitet, a krug večnost bez početka i bez kraja. Trougao je kao simbol trebao da sačuva od zlih, urokljivih pogleda.

AKUD “Branko Krsmanović” – u narodnom kostimu Vlaških igara, prisutni su rombovi na keceljama
photo: Sever Zolak

Ruža je simbolisala ljubav, sreću, a drvo sa (dobrim i lošim plodovima) bilo je prikaz čovekove sudbine. Verovalo se da biljke, poput bosiljka, majčine dušine ili nane, a kojima se ukrašavala mladina kapa na venčanju, čuvaju mladu od uroka. Sličnu zaštitnu funkciju imao je i nakit. Muške toke za grudi bile su simbol junaštva i ukazivale na status onoga ko ih je nosio.

AKUD “Branko Krsmanović” – Nakit na muškom jeleku u koreografiji Ero s onoga svijeta
photo: Sever Zolak

Skokovi i okreti su kao pokreti u narodnim igrama izražavali prkos, izdržljivost i snagu. Mirnim igračkim obrascima se izražavalo dostojanstvo, uzdržanost i ponos.

AKUD “Branko Krsmanović” – izvođenje koreografije Vranjanska svita na sceni
photo: Sever Zolak

Različiti motivi na narodnim nošnjama, ili igrački motivi u narodnoj igri, iako su nosili različito značenje trebali su da ostvare jedan cilj – da donesu dobro i zaštite od lošeg. Da donesu dobro pojedincu, porodici, čitavoj zajednici. Da pruže zaštitu svima kojima je bila potrebna.

Značaj folklora – razumevanje pročitanog

Međutim, od čega zavisi sposobnost “čitanja” onoga što vidimo i razumevanja onoga što je iza vidljivog?

Komentarišući svoje fotografiju u okviru izložbe, Zolak je rekao: “Na fotografiji je ona takva kakva jeste. Nije bio cilj da bude potpuna replika slike Paje Jovanovića. U njegovom radu je predstavljena visoka aristokratija. Slađana na fotografiji predstavlja svoje (romsko) poreklo i svoju generaciju. Ako malo bolje pogledate njoj su oči blago suzne. Ona je prvi put pozirala. Dugo sam je tražio. Slađana je jedna od tri sestre i sve su akademski građani, uspešni i divni ljudi. Fotografija je fantastično oličenje onoga što ona jeste. Na kraju krajeva i reprezentacija da nismo toliko rasističko društvo”.

Koji jezik moramo govoriti da bismo razumeli priču iza onoga što je stvoreno, naslikano, izvajano, napisano ili fotografisano?

K.G.J, poznati psihoanalitičar i začetnik analitičke psihologije je govorio da u svakom ljudskom biću postoji skriveni jezik i svet značenja koji prevazilazi naše individualno iskustvo. Možete se plašiti životinje koju nikada niste videli, možete uživati u kompoziciji koja ne odgovara u potpunosti vašem muzičkom ukusu – neki su od primera kojima se objašnjava ovaj fenomen.

Jung koristi pojam kolektivno nesvesno da objasni kolektivno sećanje koje čini duboku (i nesvesnu) osnovu individualnog psihičkog funkcionisanja. Lično nesvesno smatra Jung, konstituiše intimnu, privatnu stranu psihičkog života, dok kolektivno nesvesno čine iskonske, arhaične slike – duhovno iskustvo i učenja hiljade generacija predaka. Kolektivno nesvesno ne pripada individualnom iskustvu, već kolektivnom, i odnosi se na ono što je univerzalno, obrasce ponašanja i mišljenja koji su kod svih ljudi i svuda u većoj ili manjoj meri isti. Kolektivno nesvesno, kao univerzalni obrasci mišljenja, osećanja i ponašanja manifestuju se kroz bajke, rituale, mitove, uopšte kroz kulturne tvorevine.

Sokratova maksima Spoznaj samog sebe, u kontekstu Jungovog učenja bi značila upoznaj svoju kulturu, folklor i tradiciju – one delove prošlosti koje deliš sa “svojim drugima”. Ne da bi se osoba poistovetila i u potpunosti spojila sa njenim tekovinama i značenjem, već da bi u tom vrednosnom sistemu pronašla putokaz za buduće puteve.

Photo: Sever Zolak, AKUD “Branko Krsmanović”