Seksualno obrazovanje u školama 2023 – pedagoška perspektiva

Seksualno obrazovanje je danas u različitom obliku i stepenu prisutno u oblasti porodičnog vaspitanja, ali i u oblasti vaspitno-obrazovnog rada u školi. O nivou seksualnog obrazovanja koje svako dete dobija u okviru različitih sistema može se diskutovati – na kraju krajeva, kao i o nivou seksualnog obrazovanja svakog odraslog – ukoliko se ono shvati i kao prevencija i održavanje lične higijene i brige o reproduktivnom zdravlju. U kontekstu uvođenja prigrama seksualnog obrazovanja u škole, prvo se moramo zapisati šta je seksualnost i koji su to sadržaji i ciljevi seksualnog učenja.

Problematika oko pitanja seksualnog obrazovanja, nije da li ga treba ili ne treba uvesti, već kako ga uvesti u školski sistem Srbije (sa postojećom strukturom i organizacijom školskog i obrazovnog sistema, istorijskim razvojem pedagoške teorije i prakse), tako da on bude relevantan za svako dete na različitom uzrastu i relevantan u određenom društvenom trenutku u 2023. godini.

Primer da razmatranje uvođenja programa seksualnog obrazovanja nije novo nam daje i pregled jednog članka iz 1998.godine. U pedagoškom časopisu Nastava i vaspitanje je 1998.godine objavljen članak Savremena škola i problem seksualnog vaspitanja i obrazovanja u kome se ukazuje na važnost ove teme i potrebu da stručnjaci i šira zajednica obrate više pažnje, jer posledice nepoznavanja ove oblasti mogu biti pogubni po mlade generacije. Članak nudi i praktičan model, teme za sve one nastavnike koji su spremni da ovoj oblasti posvete više vremena u svojoj nastavnoj praksi. Ovaj primer nam govori da pitanje uvođenja seksualnog obrazovanja nije novo, ali ukazuje na problem njegovog adekvatnog uvođenja u praksi u kontekstu svih onih koji se bave obrazovnom politikom.

U kom obliku je seksulano obrazovanje zastupljeno u školskoj praksi Srbije i šta novo donose programi seksualnog obrazovanja?

Seksualno obrazovanje i seksualnost

Mama, šta je silovanje? Hm…. silovanje je kada tata pokušava na silu da upali kola.

Ovako je jedna majka, u usputnoj porodičnoj vožnji automobilom, svom detetu odgovorila na pitanje šta je silovanje. Kada se danas govori o uvođenju programa seksualnog obrazovanja u škole, da li bi navedeni primer spadao u tu oblast? Koju formu bi ovo pitanje imalo ukoliko bi ga postavilo dete u 8.razredu osnovne škole, a koju u srednjoj školi? I još važnije, koji bi adekvatan odgovor odrasli uputio detetu?

Pre pitanja uvođenja programa seksualnog obrazovanja, moramo definisati seksualnost kao naučni pojam, a zatim odrediti koji su to sadržaji koji će deca i učenici na različitim nivoima obrazovanja i uzrastima učiti. Da li je seksualnost izražavanje intimnih osećanja i zadovoljenje potrebe za afektivnom vezanošću, ili je to zadovoljoljenje čulnih potreba ili potrebe za produžetkom ljudske vrste?

Kroz nastavne planove i programe, odnosno kurikulume i programe učenja, reflektuju se odgovori na pitanja o tome šta se uči (sadržaj učenja), kako se uči (metode, tehnike i oblici) i kako se učenje procenjuje (ocenjivanje, evaluacija). Koji su ciljevi učenja, efekti i ishodi i kako će se oni evaluirati (da li ih potrebno meriti i ocenjivati)? Uvođenje programa seksualnog obrazovanja u školski sistem (vrtić, osnovna i srednja škola) podrazumeva da se definišu sadržaji seksualnog obrazovanja, odnosno da se odgovori na pitanje šta je to što učenici uče, kako i na koji način i kako će se rezultati učenja procenjivati. I pre svega zašto i sa kojim ciljem!

Seksualno obrazovanje u školama – sadržaji učenja

Celokupni obrazovni sistem u RS u najvećoj meri počiva i organizovan je na principima akademske ideologije obrazovanja prema kojoj učenici u školi uče one sadržaje za koje se smatra da odražavaju suštinu nastavne, odnosno naučne akademske discipline. Nastavu biologije, matematike ili fizike i svih drugih nastavnih predmeta čine akumulirana znanja odgovarajućih naučnih disciplina, oko kojih postoji konsenzus o tome “šta je znanje”. Celokupna vaspitno-obrazovna praksa oblikovana je ciljevima u kojima učenici treba da usvoje sadržaje učenja (memorišu ili zapamte, razumeju, interpretiraju, primene ili stvore nešto novo) i razviju mišljenje karakteristično za određenu naučnu disciplinu.

Sadržaji seksualnog obrazovanja u tom smislu, u postojećoj strukturi i organizaciji nastave, se mogu prepoznati kao integrisani u okviru različitih nastavnih predmeta. Kao takvi oni su predstavljeni tako da odražavaju suštinu nastavno-naučne odnosno akademske discipline. Tako recimo, anatomija i reprodukcija čoveka, kao mogući sadržaj programa seksualnog obrazovanja, je tema koja se obrađuju u nastavi biologije. Seksualnost kao potreba za produženjem vrste, seksualnost kao potreba za čulnim zadovoljstvom, seksualnost kao afektivnom vezanošću. Iako bi program seksualnog obrazovanja prevazilazio biološku perspektivu (prema kojoj je osnovna funkcija živih bića da se razmnožavaju), biologija se kao nastavni predmet bavi temama seksualnog obrazovanja u skladu sa akademskom disciplinom koju predstavlja. Romantična ljubav i izražavanje intimnih osećanja, kao mogući sadržaji seksualnog obrazovanja su teme mnogih književnih dela u nastavi srpskog jezika. Lepota ljudskog tela obrađuje se kroz nastavni plan i program likovne kulture. Komunikacija i izražavanje potreba, kao mogući sadržaji seksualnog obrazovanja su neke od tema na časovima odeljenske zajednice ili građanskog vaspitanja. Ljubavni i odnosi među pripadnicima istog ili različitog pola, su važno filozofsko pitanje prisutno u mnogim filozofskim delima. Prava, brak i porodica su teme u nastavnom predmetu sociologija.

Seksualno obrazovanje u školama se zato može posmatrati kao interdisciplinarna oblast izuzetno osetljiva na uzrast i kontekst odrastanja deteta, koja se svojim sadržajem preliva na različite nastave predmete i akademske discipline, ne isključujući pri tome nijednu (biološku – reprodukcija, psihološku – osećanja i emocije, sociološku – ljudska prava, filozofsku itd.). U tom smislu je pitanje uvođenja seksualnog obrazovanja kao obaveznog nastavnog predmeta u školama pre svega pitanje njegovog planiranja i programiranja.

Nastavnici seksualnog obrazovanja u školi – formalni uslovi

U postojećoj organizaciji nastave, svaki nastavnik je kompetentan da govori o sadržajima seksualnog obrazovanja iz perpektive one akademske nauke koja je predstavljena nastavnim predmetom. Teme poput istopolni intimni i romantični odnosi kao moguć sadržaj seksualnog obrazovanja, različitu perspektivu dobijaju u nastavi biologije, od nastave filozofije ili verske nastave. Predmetna autonomija, tj. autonomija nastavnika dozvoljava da se određena perspektiva zastupa iz pozicije akademske discipline i naučnog mišljenja.

Ukoliko bi programi seksualnog obrazovanja bili zasebni i samostalni, otvorili bi pitanje širih ideoloških postavki na kojima bi počivali – iz koje pozicije bi nastavnici seksualnog obrazovanja nastupali, i koje mišljenje, paradigmu ili perspektivu bi prenosili? Upravo zato, ne treba da začuđuju neverica javnosti i roditelja u pogledu uvođenja programa seksualnog obrazovanja. Rezultati različitih anketa govore o tome da najveći broj roditelja smatra da nije portebno uvođenje programa seksualnog obrazovanja u škole. Da li to onda znači da su protiv razvijanja seksualnosti kod svoje dece? Pogrešno bi bilo pretpostaviti da su roditelji protiv razvijanja seksualnosti i seksualnog učenja svoje dece, ali se nameće zaključak da su protiv toga da ga škola organizuje i realizuje. Pitanje seksualnog obrazovanja u očima roditelja može značiti zadiranje u privatnost i intimnost porodice i porodičnih odnosa koji nisu oblikovani samo u okviru užeg porodičnog sistema, već i u okviru šireg subsistema kome porodica pripada (kulturni, subkulutrni, religijski itd.).

Sa kojim ciljem i zašto – šta novo donose programi seksualnog obrazovanja?

U skladu sa širim društveno-istorijskim kontekstom i društvenim modelom patrijartaha koji je postojao na Balkanu (i u Evropi), sadržaji seksualnog obrazovanja, iako postoje kao integrisani u okviru postojećih nastavnih planova i programa u Republici Srbiji, nikada nisu bili posebno naglašeni baš zbog celokupnog društvenog konteksta koji je uticao (i kreirao) pedagošku praksu.

Upravo je širi društveni kontekst definisao i kako će se programi seksualnog obrazovanja uvesti i razvijati u različitim zemljama. Prema nekim podacima, prva evropska zemlja sa razvijenim progamima seksualnog obrazovanja bila je Švedska (1955), zatim Finska, Nemačka, Mađarska, Holandija (1970-1980), zatim Estonija, Belgija, Francuska, Grčka (1990-2006), itd. Svaka od navedenih zemalja je imala/ima drugačije pristupe u definisanju i implementaciji programa seksualnog obrazovanja. U Finskoj on je sličan kao i u RS (bar na deklarativnom nivou).

Seksualno obrazovanje je deo nacionalnog kurikuluma i integrisan je u okviru različitih nastavnih predmeta u osnovnoj i srednjoj školi…../Sexuality Education is part of the national core curriculum and it is integrated into various subjects in primary and secondary school….

Sexuality Education in the WHO European Region, FINLAND,2018

Ciljevi i sadržaji seksualnog obrazovanja definisani su Standardima seksualnog obrazovanja u Evropi⁴, dokumentom koji je prisutan u relevantnim krugovima i institucijama, već više od deceniju. Ovaj dokument sadržaje učenja seksualnog obrazovanja razmatra na tri nivoa:

1. na nivou znanja to su činjenice o razvoju ljudskog tela, reprodukciji, kontracepciji, polno prenosivim bolestima i zlostavljanju
2. na nivou veština to su veštine poput komunikacije, dogovaranja, izražavanja vlastitih osećanja ili ponašanja u neželjenim situacijama
3. na nivou stavova to su čvrsti stavovi i mišljenja o sopstvenoj vrednosti, poštovanju sebe i drugih, kao i prema seksualnosti uopšte

U pogledu ciljeva, dokument predviđa 11 ciljeva, tj. rezultata (?!) seksualnog obrazovanja – od onih povezanih sa građanskih pravima, poput “doprineti društvenoj klimi koja je tolerantna, otvorena i puna poštovanja za seksulanost, stilove života, stavove i vrednosti“, do “Biti svestan ljudskog tela i imati znanje o njemu, o njegovom razvoju i funkcijama posebno iz aspekta seksualnosti”. Donose li programi seksualnog obrazovanja definisani na ovaj način doprinose učenju dece u 21.veku? I po čemu se razliku od postojećih?

Standardni programa seksualnog obrazovanja

Ako se uporede Standardi seksualnog obrazovanja u Evropi, sa postojećim modelom u kome se sadržaji seksualnog obrazovanja obrađuju kao integrisani deo nastavnih predmeta, stiče se utisak da primena Standarda seksualnog obrazovanja ne bi donela ništa novo, tj. da ne bi doprinela učenju učenika.

Međutim, iz perpektive školskog sitema u RS, umesto pitanja uvođenja novog programa seksualnog obrazovanja, a u skladu sa strukturom i organizacijom školskog sistema i razvojem pedagogoške teorije i prakse, adekvatnije bi bilo govoriti o pitanju potpunijeg integrisanja sadržaja seksualnog obrazovanja u nastavne predmete i njihove razrade tako da on odgovara na potrebe dece i mladih:

• higijena i (reproduktivno) zdravlje muškarca i žene,
• rizična ponašanja i polno prenosive bolesti,
• kontracepcija,
• osećanja u intimnim odnosima,
• uloge u intimnim odnosima, brak i porodica (različite prakse podizanja dece, monogamni i poligamni brakovi, zajednice bez dece itd.)
• seksualnost u 21.veku (seksualnost i pornografija, čovek kao resurs, ljudsko telo i marketing, trgovina ljudima, internet i pornografija)

Na ovaj način, programi seksualnog obrazovanja jesu prilika da deca i mladi dobiju odgovore na postavljen pitanja na zdrav, sistematičan i pre svega bezbedan način, od stručnih lica i u okruženju kome je dobrobit i obrazovanje dece i mladih primarna funkcija (škole kao institucionalni okvir društvene brige o deci).

Seksualno obrazovanje i vaspitanje

Najvažniji zadatak seksualnog obrazovanja bi trebalo da bude da se učenici uče odgovornosti i da im se prenesu tačne informacije i činjenice.

Sexuality Education in the WHO European Region, FINLAND,2018

Planiranje i programiranje obrazovno-vaspitnog rada,tj. razvijanje obrazovnih programa uvek počinje ne sa projekcijama onoga što ne želimo (a što zapravo predstavljaju društvene anomalije poput nasilja, zloupotreba itd.), već sa definisanjem onoga šta želimo od obrazovanja – ličnosti sa kojim znanjima, ponašanjima i stavovima a koji bi svedočili o svesnom i odgovornom ponašanju dece prema sebi i drugima…

• deca i mladi koji iskreno izražavaju emocije, poštuju granice svog i tuđeg (telesnog) integriteta,
• razumeju koncept intimnih odnosa i ljubavi,
• razumeju različite društvene prakse podizanja dece i zasnivanja porodice (istopolni brakovi, brakovi sa više žena),
• znaju kome da se obrate za pomoć i podršku onda kada njihovi životni primeri odstupaju od modela i sl.

O seksualnom vaspitanju u porodici, pogledajte na linku.

Reference:

1. Krnjaja, Ž (2012). Ideologije obrazovnih programa: stanje i perpektive u Srbiji
2. O. Kontula (2008), Nordic sex education: a case of Finland, Sexologies, 17/ 1, 1158-1360,
3. R. Molina and D. Apter (2012). Sexuality Education: Finnish and Chilean Experiences, Endocrine Development. 22:332-56
4. World Health Organisation: Standards in Sexuality Education, retived from link
5. Istraživanja zdravlja stanovništva Republike Srbije, dostupno na linku