Pedagog, nastavnik, profesor?

Često se za dobrog učitelja, nastavnika, profesora kaže da je dobar pedagog. Često se u biografijama znamenitih likovih i muzičkih umetnika, pozorišnih reditelja, glumaca, baletskih igrača, a ukoliko su imali bogato predavačko iskustvo i bavili se pedagoških radom, navodi da su bili dobri (likovni, muzički, baletski ) pedagozi. Da li je dovoljno samo bogato pedagoško iskustvo, rad na učenju i podučavanju dece i mladih da bi da bismo za nekog rekli da je pedagog? Rekla bih da da, ali onda ostaje pitanje šta je to što razlikuje posao pedagoga kao školskog savetnika? Šta je to što zvanje pedagoga – stečenog nakon završetka Filozofskog fakulteta odvaja od ostalih? Čime diplomirani ili master pedagog zaslužuje i opravdava to zvanje?

Diplomirani i master pedagozi retko kada imaju bogato predavačko iskustvo u neposrednom radu sa učenicima, izuzev profesora pedagogije zaposlenih pri Univerzitetu. Iako poznaju zakonitosti pedagoškog i obrazovnoog rada, oni se u smislu neposredne predavačke prakse ne mogu porediti sa praktičarima – sa vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i profesorima koji svakog dana ulaze u učionice i rade sa učenicima. Neposredan rad pedagoga kao stručnog saradnika sa učenicima ima malo drugačiju formu.

Pedagogija kao nauka

Pedagogija je nauka koja se bavi proučavanjem vaspitanja i obrazovanja deteta na različitim uzrastima. Tokom dugog istorijskog razvoja, obuhvatala je različite teorijske pravce i koncepcije, koje su često bili međusobno suprostavljenji (pedagogija aktivne škole nasuprot fašističkog pedagogiji, tradicionalna pedagogija nasuprot savremenoj). Ove koncepcije su imale i svoja specifična individualna razlikovanja u očima svih onih koji su vaspitavali – roditelja, učitelja, nastavnika. I pedagogija kao nauka se tokom svog razvoja kao nauke bavila svima.

U tom smislu, pedagogija se bavi proučavanjem različitim sistema vaspitanja i obrazovanja, bilo da su oni institucionalizovnai kao što je to vrtić, škola, ili se dešavaju u okviru drugih sistema (porodični sistem, subkulutralni sistem, religijski sistem, ideološki sistem). U periodu svog konsistuisanja, pedagogija je određena sa dva konstitutivna polja – jedno je filozofija a drugo psihologija. U tom smislu, delatnost pedagoga kao stručnog saradnika je određena znanjima i ovih ali i svih srodnih discpilina. Šta to podrazumeva u praksi?

Pedagogija je više povezana sa kulturom. Obrazovanje je uvek bilo više u vezi sa kulturnom, nego sa mentalnim zdravljem koja je kao jedna od oblasti važan njegov deo.

Nepoznat citat

Zanimanje pedagog u školi – neposredan rad sa učenicima

Neposredan rad pedagoga sa učenicima uglavnom se odnosi na rad jedan na jedan ili rad sa manjom grupom dece sa kojima se obrađuju posebne teme koje se tiču problema u učenju (akademskom ili socijalno-emocionalnom). Taj neposredan rad pedagoga sa decom je više analitičan, istraživački i usmeren na otklanjanje uzroka određenog problema vezanih za jedno dete ili grupu dece. Često u praksi učenik dolazi kod pedagoga ukoliko se javi određeni “problemi” – zastoji u učenju, narušeni vršnjački odnosi, problemi u komunikaciji između nastavnika i učenika itd. Pored toga, pedagog može da obrađuje posebne teme sa učenicima koji mogu da se tiču bilo koje oblasti (a iz nekog razloga deci predstavljaju problem – društveno i kulturno osetljive teme, teme koje nameću društvene okolnosti i sl.) pojedinačno ili ca celim odeljenjem.

Pedagog – podrška nastavnicima u ostvarivanju nastave kroz pedagoško-instruktivni rad

Jedan bitan deo posla pedagoga jeste rad i saradnja sa nastavnicima. Kao stručna podrška i neko ko poznaje različite načine planiranja i programiranja nastavnih planova i programa, kurikuluma i planova učenja i različitih vaspitnoobrazovnih aktivnosti i praksi, pedagog je saradnik u nastavi u prosecu planiranja, implementaciji ili realizaciji individualnih akivnosti vaspitača ili nastavnika sa decom.

Pored planiranja i programiranja nastave ili aktivnosti učenja, pedagog može učestovati kao saradnik pri otklanjanju problema koji se jave u radu sa pojedinačnim učenicima. Pedagog je podrška nastavnicima u osmišljavanju adektavnih pristupa sa učenicima, a kako bi se određen problem u odeljenju obradio i na kraju otklonio. “Da se reše određeni problemi ili izazovi” je ono što bitno određuje položaj pedagoga kao savetnika u vrtiću ili školi.

Na ličnom nivou, uloga pedagoga može biti vrlo teška i iscrpljujuća, jer podrazumeva rešavanje najraznovrsnijih problema (od testiranja učenika za polazak u školu, do profesionalne orijentacije; od stručnog usavršavanja nastavnika do saradnje sa predstavnicima lokalne zajednice), a koji proističu iz složenosti same naučne discipline i preplitanja (i projektovanja) različitih sistema (porodični, kulturni) na školski.

Pedagozi se u obrazovnom sistemu pozicioniraju kao stručni saradnici, školski savetnici, pedagoški savetnici. Sinonimi koji u školskim sistemima različitih zemalja označavaju istu profesiju i koji sa manjim sadržinskim razlikama određuju suštinu profila pedagoga. Pedagog se fakultetom priprema za istraživanje, analizu a kako bi mogao da da mišljenje i uvide o praksi koji bi različitim poslanicima u obrazovanju (vaspitačima, nastavnicima učiteljima, roditeljima…) pomogli u procesu vaspitanja i obrazovanja dece i učenika. Mapiranje problema, istraživanje i traženje rešenja, analiza uspešnih i neuspešnih praksi, komparativni pregledi i sl. neke su od osnovnih delatnosti rada pedagoga bez obzira na one kojima su ta rešenja namenjena (deci, roditeljima, upravi škole).

Iako se često posmatra kao nadzor, posete časovima spadaju u oblast pedagoško-instruktivnog rada u kojima se razmara čas iz pozicije ciljeva, sadržaja učenja, metoda i tehnika učenja i evaluacije. Posete času su prilika da nastavnici osveste sve segmente časa i eventualno ukoliko je pedagog dovoljno iskusan, dobiju nove informacije i uvide koji bi mogao da unapredi nastavu (iz pozicije nastave kao metodičke celine, ali iz pozicije potreba svakog pojedinačnog učenika u određenoj situaciji).

Pedagog – savetnik u predškolskom (vrtići), školskom (osnovne i srednje škole) i vanškolskom obrazovaju (ustanove kulture, muzeji)?

Šta podrazumeva uloga pedagoga kao stručnog saradnika, školskog ili pedagoškog savetnika u institucijama obrazovanja, odnosno savetnika u institucijama socijalne zaštite ili kulture?

Profesija pedagog nastala je iz potrebe unapređivanja vaspitno-obrazovne prakse, bez obzira o kojoj se delatnosti radi – obrazovnoj, kulturnoj ili socijalnoj. Svaka od ovih oblasti počiva na zakonitostima koji pedagozi istražuju i analiziraju kako bi mogli da odgovore na zahteve konkretne institucije (a zapravo da odgovore na potrebe onih kojima su te institucije namenjene).